Председник Републике Александар Вучић саопштио је 27. септембра да је донео одлуке о аболицији и помиловању укупно 49 особа, међу којима су и лица повезана са догађајима и политичким сукобима који су започели крајем 2024. године. Тиме је питање помиловања поново дошло у фокус јавности, не само као политичка тема већ и као институт са прецизно одређеним местом у правном систему Србије.
Устав Републике Србије даје председнику Републике овлашћење да, у складу са законом, даје помиловања. Закон о председнику Републике додатно одређује да председник помиловање даје одлуком. Реч је, дакле, о уставном овлашћењу председника, различитом од одлучивања судова о кривичној одговорности.
Шта подразумева помиловање?
Према Кривичном законику, помиловање се односи на поименично одређено лице, а његове последице могу бити различите. Њиме се може дати ослобођење од кривичног гоњења, потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, изречена казна заменити блажом казном или условном осудом, а може обухватити и рехабилитацију, одређене правне последице осуде и поједине мере безбедности. Зато је значајна разлика између помиловања правноснажно осуђеног лица и ослобођења од кривичног гоњења. У првом случају постоји судска одлука о кривичној одговорности на чије последице председнички акт утиче. Код ослобођења од кривичног гоњења, кривично гоњење конкретног лица се не наставља. Помиловање зато не представља судску одлуку о томе да ли је неко крив или невин. Председник не преузима улогу суда у утврђивању чињеница и кривичне одговорности, већ користи посебно овлашћење које му дају Устав и закон.
Како се покреће поступак помиловања?
Закон о помиловању предвиђа да се поступак покреће молбом или по службеној дужности. Када се помиловањем даје ослобођење од кривичног гоњења, поступак се може покренути само по службеној дужности, а закон прописује да га покреће министар правде. Код поступка покренутог молбом, суд који је донео првостепену пресуду доставља молбу Министарству правде заједно са својим мишљењем. Министар правде потом председнику Републике доставља молбу, списе и своје мишљење. Када министар поступак покрене по службеној дужности, сходно се примењују одредбе које уређују поступак покренут молбом, тј. министар по службеној дужности доставља председнику Републике своје мишљење о помиловању одређеног лица, док је дискреционо овлашћење председника Републике да одлучи да ли ће такву одлуку донети или не.
Ко су лица која су помилована?
Према информацијама из медија, међу помилованим лицима су 12 осумњичених лица у јавности познати као чланови ”новосадске групе”, чланови групе СТАВ и Покрета слободних грађана, док су имена осталих помилованих лица за сада непозната јавности, а одлука о помиловању не објављује се у Службеном гласнику РС осим уколико председник Републике на основу свог дискреционог овлашћења одлучи да се објаве.
Аутор: Лука Лабус, адвокат и студент мастер студија на Факултету политичких наука у Београду.
