Збор је локални, не политички институт

Збор грађана је облик непосредног учешћа становништва у остваривању локалне самоуправе. Као такав, он је дефинисан Законом о локалној самоуправи. За разлику од референдума или народне иницијативе, није уставни институт, тј. није дефинисан непосредно Уставом. Он је, дакле, легитимно средство, али ограниченог домета. Ограничено је само на јединицу локалне самоуправе и питања из њене надлежности.

То значи да збор грађана може да расправља и даје предлоге о комуналним и другим локалним питањима – одржавању улица и путева, комуналним делатностима, заштити животне средине, развоју туризма, занатства, угоститељства и трговине, као и другим областима које закон ставља у надлежност локалних власти. Грађански збор регулисан је Законом о локалној самоуправи, док су сазивање и начин одржавања прописани статутима и одлукама скупштина локалних самоуправа.

Како сазвати законит збор?

Да би због био законит, потребно је да буде сазван у складу са Законом о локалној самоуправи, статутом јединице локалне самоуправе те да на њему буде присутан одређен број лица уписан у бирачки списак, а што свака јединица локалне самоуправе регулише својим статутом или скупштинском одлуком. Грађани на таквом збору већином гласова присутних могу да усвоје захтеве и предлоге и упуте их локалној скупштини, органима или службама. Ти органи потом имају обавезу да захтеве и предлоге размотре и о њима заузму став, односно донесу одговарајућу одлуку или меру у оквиру својих надлежности. Управо ту се налази граница између законског института збора грађана и зборова који функционишу као део ширег протестног и политичког организовања.

”Блокадерски” збор

Део грађана који себе назива ”студенти” или пружају подршку тзв. ”студентском покрету” организују ”зборове” кроз које афирмишу своје политичке идеје. Устав гарантује слободу окупљања, мишљења, размену идеја и политичко деловање, међутим битно је указати на разлике између законом дефинисаног збора и политичког окупљања активиста под називом ”збор”.

Ако се под називом ”збор” организују протестне акције, подносе политички захтеви на националном нивоу или одлучује о питањима која нису у надлежности локалне самоуправе, такво деловање треба разликовати од законом уређеног института збора грађана. Због тога сама употреба речи „збор“ не даје неком окупљању посебна овлашћења. Да би се говорило о збору грађана у правном смислу, важно је како је сазван, за коју територију, по којој процедури и, пре свега, о којим питањима одлучује.

Збор грађана јесте легитимно демократско средство непосредног учешћа људи у пословима њихове локалне заједнице. Али управо зато треба правити јасну разлику између тог законског механизма и политичких или протестних „зборова“. Једно је право грађана да се окупљају, протестују и политички организују, а друго су надлежности које закон даје формалном збору грађана.

Мешање та два појма може створити утисак да политички скуп има институционална овлашћења која му закон заправо не даје, а што грађање доводи у заблуду по по питању политичке тежине оних који организују такву врсту окупљања.

Аутор: Лука Лабус, адвокат и студент мастер студија на Факултету политичких наука у Београду.